|
No‘ paklenih vozaèa 25-10-2001 Politika
"Munje!" reditelja Radivoja Andri‘a, scenario: Srda Andeli‘, uloge: Sergej
Trifunovi‘, Boris Milivojevi‘, Nikola Durièko, Zoran Cvijanovi‘,
Maja Mandzuka, Nebojsa Glogovac, Milica Vujovi‘, Dule Savi‘
(kao gost), producenti: Z. Cvijanovi‘, M. Josifov, distribucija: Pro
vizn - Kozara, Zvezda, Jugoslavija, Roda, Takvud
Dobre
vesti ne valja odlagati ni kriti, pogotovu ne u nasem filmu kojim,
ako izuzmemo retke izuzetke, caruju osrednjost, manjkavosti raznih
vrsta pa i, zasto da ne kazemo otvoreno, mukli promasaji. Stoga,
odmah na stvar: novi film "Munje!" (god. proizvodnje 2001. trajanje:
90 min.) reditelja Radivoja Andri‘a je jedan od najboljih filmova u
nasoj kinematografiji u poslednjih nekoliko godina, znaèajno
otkrovenje u zanru muzièkog i takozvanog omladinskog (generacijskog)
filma, velika zabava koja ne prestaje od prvog do zavrsnog
kadra. Sto je jos èudnije, u nasem filmu koji obièno,
èak i kad je reè o najistaknutijim autorima, pati od autorske
samozaljubljenosti i prevelikih duzina (kako da se bace sekvence
koje ponavljaju prethodno kazano?).
Radivoje Andri‘ koji
je prosao nekoliko vaznih skola, najpre studije filma, a potom posao
asistenta sa raznim autorima, pokazao je i ovim filmom (prethodni,
"Tri palme za dve bitange i ribicu" pobrao je prilièna priznanja)
da zna sta ho‘e i da za sve to nema potrebe da arèi komade
gledaoèevog zivota i neophodne koncentracije. Ovaj potpisnik
èesto ima nevolja da u mraku bioskopske dvorane proveri
da li mu je "seiko" iznenada stao. Ovoga puta, sto nije bez znaèaja,
zaboravili smo èemu ruèni sat sluzi.
Celokupni
zaplet filma, sto je jedna od slede‘ih pouka koja se moze ste‘i
sedenjem u tami Jugoslovenske kinoteke, staje u ciglo nekoliko
reèenica. Beograd devedesetih, samo jedna no‘ u nizu mnogih sliènih,
dva drugara, Pop (Sergej Trifunovi‘) i Mare (Boris Milivojevi‘)
poverili su svoju demo-audio-kasetu svom nekadasnjem skolskom
drugu Gojku (Nikola Durièko), koji se dobro obukao, ima
telohranitelja i dobro odelo, da im za 350 demona (DM) naèini
kompakt-disk. On, medutim, ima dobro pam‘enje da su ga u detinjstvu
mnogo zezali (nadimak Sisa i sve ostalo pride) pa je resio da ih spali.
Sta sad?
Duga je beogradska no‘, njih uzgred zanima lepa
devojèica Kata (Maja Mandzuka), tu je i druga devojka sa muzièkim
ambicijama Lola (Milica Vujovi‘) koja zeli da peva, ali
nema prate‘i bend. Pri tom iskrsava provalnik u liku Deda-Mraza (Zoran
Cvijanovi‘), a kad se potom pojavi milicioner, skriveni simpatizer
opozicije, u liku izvrsnog Nebojse Glogovca, ekipa je spremna za
konaèan obraèun sa Gojkom. Tokom celokupnog filma, sto
sa scene sto u "ofu", przi dvadesetak alternativnih grupa sa nekadasnjeg
jugoslovenskog kulturnog prostora i gotovo svaki kadar je propra‘en
smisljeno probranom muzièkom zavesom.
Imaju‘i
u rukama dobro napisani scenario èuvenog voditelja B92 Srde Andeli‘a,
Radivoje Andri‘ je uspeo da izbegne opasnosti kreativnog haosa,
da prièu usaglasi uz upotrebu neodoljivih ironiènih
sugestija i humornih punjenja, odbaci laka socioloska senèenja
(upotreba roditelja, politièara), a da ipak pokaze prave
dimenzije opsteg moralnog sloma i sustinske marginalnosti mladog narastaja.
Veoma su efektni ironièno nagovesteni, kratki, flesbekovi,
dok je kameo pojava nekadasnje futbalske legende Duleta Savi‘a
u crvenom folksvagenu (klopka za naivne) jedan od vrhunaca ovog iznenadenjima
raskosnog filma. Glumaèka ekipa je besprekorno probrana,
svi su odlièno uklopljeni u autentiène ambijente
rokerskih okupljalista, premda je Boris Milivojevi‘, koji odavno
igra u filmovima ove vrste ("Zemlja istine, ljubavi i slobode") pokazao
zasto ‘e ga nasi reditelji proganjati u slede‘im godinama. Velika zabava, jos jednom.
Milan Vlajèi‘
Prepreke i pretpostavke 25-10-2001 Danas
Nakon premijere filma "Munje" jedna stvar je paradoksalno i pomalo neocekivano
izbila na videlo - Radivoje-Rasa Andric, reditelj ovog ostvarenja,
nesumnjivo je postao pravi lokalni sampion u cvrstom kontrolisanju
sopstvene kinematografske sudbine.
Gurnut u nesigurne vode
ovog casnog zanata u - cini se - nikad gore vreme, ali i ocigledno
savrseno spreman na "sito i reseto" koje ga je ocekivalo, on je - naime
- jos svojim izvanrednim debijem "Tri palme za dve bitange i ribicu"
(1998) pokazao kako je kadar da svaku producentsku klopku ili
brljotinu doceka, savlada i isprati na nogama, istovremeno iznenadjujuci
bas sve ne samo zanatskom spretnoscu,
suverenoscu i skladnoscu,
nego i snagom licnog, autorskog, pa makar i pocetnickog pecata
koji je ipak uspeo da utisne i u to delo. Danas, tri duge godine kasnije,
Andricev novi film "Munje" stize u bioskope kao izuzetan dokaz
da nijedna od pohvala koje je tada
pobrao nije bila suvisna. Svestan
da od cekanja i kukanja nema vajde i naostren da se do kraja bori
za svoj komadic celuloidnog sna, on je najpre ispravno i pravovremeno
shvatio da su sramni produkcioni uslovi koji mu se svuda i za
sve nude mozda i suludi nagovestaj
tegobnog radjanja jedne nove
proizvodne i tehnoloske realnosti, da bi odmah zatim promucurno odlucio
da u takvu buducnost ovoga puta ugradi jedan neuporedivo licniji
i izazovniji projekat. Uspesno poigravanje preprekama i pretpostavkama
nikako nije i ne sme biti shvaceno kao krunski argument u odbrani
Andriceve trijumfalne samokontrole nad dosadasnjom karijerom, jer
film "Munje" verovatno jeste i koncept ljudi sa odredjenom (istinski
perspektivnom ili ne, svejedno!) produkcionom vizijom, ali je sve drugo
stvarno bitno i lepo u ovom beskompromisno urbanom, strasno modernom
i generacijskom delu zavisno od jedinstveno ocaravajuceg domastavanja
i prekrajanja zbilje koje u njemu izvode sam Andric i njegov
scenarista Srdja Andjelic. Avantura za jednu noc, u kojoj dvojica DiDzejeva
jurcajuci za novcem pronalaze ljubav i obrnuto, zacinjena neponovljivim
zbirom
fantasticno duhovitih epizoda i neverovatno
prefinjenim, a i predugo iscekivanim osecajem za autenticno gradski
jezik, rituale, mitologiju i ikonografiju, "Munje" su se lako mogle
izmetnuti u laziranu i tugaljivo plastificiranu rokenrol (uslovno!)
komediju. Upravo tu i tada se posredovanje izmedju odlicnih ideja i
surove prakse namece kao gotovo nemoguca stvaralacka misija u kojoj
je Andric radeci na filmu "Munje" izrastao do velemajstorske titule,
naizgled lako i lezerno nateravsi publiku da se po drugi put smeje
i uzbudjuje uz njegova dela, ali i da im - sto je jos kapitalnije -
potpuno veruje. Ukraseno usaglaseno inspirativnim glumackim doprinosom,
perfektno zaglusujucom muzickom podlogom i korisno prenaglasenom
narativnom i komicnom dinamikom, ovo ostvarenje se otud i zato uporno
oslanja na sopstvene, donekle bajkolike i od stvarnosti malcice izolovane
okvire, oslobadjajuci tako pred retkim eksplozijama nase kosmarne
svakidasnjice (batinanje studenata) prostor za njihovu pojacanu
ubojitost i upecatljivost. Jos kada bi i van nasih granica bili spremni
da poveruju kako smo konacno kadri da pravimo relevantne filmove
lisene nametnutog folklora i cemera, onda bi i zaokruzenost,
efikasnost
i neodoljivost Andricevog autorskog sveta izgubila domacinsku
ogranicenost i definitivno dobila - zajedno sa svima nama - i
te kako zasluzenu, globalnu sansu. A "Munje" nesumnjivo cine da ni taj
trenutak, bar nakratko, vise ne izgleda toliko utopijski daleko i nedostizno.
Aleksandar D. Kostic
|
