La banque du film

Milivoje (Mi‘a) Tomi‘   Le jeu dans les films:

	1954 - Sumnjivo lice

	1962 - Da li je umro dobar èovjek?

	1964 - Put oko sveta comme kineski car

	1965 - Glasam za ljubav

	1965 - Neprijatelji

	1965 - Tri

	1967 - Budenje pacova

	1967 - Zlatna pra‘ka comme sudija

	1968 - Pusti snovi

	1968 - Visnja na Tasmajdanu comme Misin otac Voja

	1969 - Bog je umro uzalud comme tata

	1969 - Silom otac comme telegrafista

	1970 - Bube u glavi

	1971 - Moja luda glava

	1971 - Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji

	1974 - Otpisani

	1974 - Parlog

	1976 - Èuvar plaze u zimskom periodu

	1976 - Salas u malom ritu comme frizer

	1977 - Ljubavni zivot Budimira Trajkovi‘a

	1977 - Miris poljskog cve‘a

	1977 - Specijalno vaspitanje comme direktor

	1978 - Tigar

	1979 - Nacionalna klasa comme Strahinja

	1979 - Osvajanje slobode

	1979 - Trofej

	1980 - Avanture Borivoja Surdilovi‘a

	1980 - Ko to tamo peva comme deda èiji je sin vojnik

	1980 - Majstori, majstori

	1980 - Petrijin venac comme fotograf

	1981 - Sesta brzina

	1981 - Sok od sljiva

	1982 - Idemo dalje

	1982 - Maratonci trèe poèasni krug comme Maksimilijan

	1982 - Zalazak sunca comme Adam

	1983 - Èovek sa èetiri noge comme sudija

	1983 - Jos ovaj put

	1983 - Kako sam sistematski unisten od idiota comme doktor

	1984 - Balkanski spijun comme doktor

	1984 - Davitelj protiv davitelja

	1984 - Kraj rata comme putnik do mora

	1984 - Moljac

	1985 - Drzanje za vazduh

	1985 - Nije lako s muskarcima comme gospodin Dimitrijevi‘

	1985 - Zivot je lep comme prodavac pauna

	1987 - Oktoberfest

	1987 - Ve‘ videno

	1988 - Bra‘a po materi

	1988 - Za sada bez dobrog naslova

	1992 - Tango argentino comme major

	1992 - Tito i ja

	1992 - Velika frka comme Dorde

	1994 - Dnevnik uvreda 1993.

La biographie: Roden je u Beogradu 10. II 1920.. Studirao je pravo, a potom je upisao Odsek za pozorisnu umetnost na Muzièkoj akademiji u Beogradu. Nakon rata èlan je KUD "Lola Ribar", zatim Akademskog pozorista, radio-drame Radio-Beograda, te Beogradskoga dramskog pozorista ( od 1952. do 1961. godine), u kojem igra u nizu komada M. Krleze, M. Glisi‘a, W.Sheakspearea, J. Anouilha, A. Millera i dr., ali i gostuje u Ateljeu 212 (npr. prizvedba ÈEKAJU’I GODOA S. Becketa). Nakon toga, u slobodnom statusu, neko je vreme èlan putuju‘e druzine Udruzenja glumaca. Filmske karijeru otpoèinje 1954. manjim sporednim ulogama, da bi se u filmovima TRI (1965) A. Dordevi‘a te NEPRIJATELJ (1965) i BUDENJE PACOVA (1967) Z. Pavlovi‘a predstavio kao karakterni glumac koji se pamti po likovima obiènih, svakodnevnih ljudi "iz zivota" - toliko uverljivim, da su npr., gledaoci popularne televizijske serije poverovali su da je njegov junak zaista doktor! Nastupio je u vise od trideset filmova beogradskih reditelja nove generacije: D.Karaklaji‘a ( LJUBAVNI ZIVOT BUDIMIRA TRAJKOVI’A, 1977), M. Jeli‘a ( TIGAR, 1978 ), G. Markovi‘a (NACIONALNA KLASA, 1979; MAJSTORI, MAJSTORI, 1980), Z. Sotre (OSVAJANJE SLOBODE, 1979; IDEMO DALJE, 1982; DRZANJE ZA VAZDUH, 1985; BRA’A PO MATERI, 1988), S. Karanovi‘a (PETRIJIN VENAC, 1980, ZA SADA BEZ DOBROG NASLOVA, 1988),S. Sijana (MARATONCI TRÈE POÈASNI KRUG, 1982), te B: Nikoli‘a i D. Kovaèevi‘a (BALKANSKI SPIJUN, 1984). Uspesno je saradivao i sa V. Vuèom (MOJA LUDA GLAVA, 1971), B. Èengi‘em ( ULOGA MOJE PORODICE U SVETSKOJ REVOLUCIJI, 1971), B. Bauerom (SALAS U MALOM RITU, 1976), M. Milosevièem (MOLJAC, 1984) i dr. Pored toga, snimio je i ve‘i broj malih epizoda u doma‘im i koprodukcijkim filmovima.