La banque du film

Danilo (Bata) Stojkovi‘   Le jeu dans les films:

	1964 - Izdajnik

	1965 - Èovek nije tica

	1966 - Vreme ljubavi

	1967 - Bokseri idu u raj

	1968 - Delije comme Gvozden

	1968 - Ima ljubavi, nema ljubavi

	1969 - Zazidani

	1970 - Burdus comme reditelj

	1970 - Lilika

	1970 - Prirodna granica

	1970 - Rekvijem

	1971 - Bubasinter

	1971 - Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji

	1972 - Majstor i Margarita

	1973 - Kuzis stari moj

	1975 - Kièma comme èovek iz kafane

	1975 - Testament

	1976 - Èuvar plaze u zimskom periodu

	1976 - Salas u malom ritu comme Damjan

	1976 - Vagon li

	1977 - Hajduèka vremena

	1977 - Pas koji je voleo vozove

	1978 - Nije nego comme profesor

	1978 - Pogled u no‘

	1979 - Nacionalna klasa comme Simketov komsija

	1980 - Ko to tamo peva comme pobornik reda

	1980 - Poseban tretman comme Steva

	1980 - Sre‘na porodica comme poslovoda

	1982 - 13. jul

	1982 - Idemo dalje

	1982 - Maratonci trèe poèasni krug comme Laki

	1983 - Èovek sa èetiri noge comme fotoreporter

	1983 - Kako sam sistematski unisten od idiota comme Babi Pupuska

	1984 - Balkanski spijun comme Ilija

	1984 - Èudo nevideno comme S‘epan

	1984 - Varljivo leto ''68

	1985 - Drzanje za vazduh

	1989 - Atoski vrtovi - preobrazenje

	1989 - Balkan ekspres 2

	1989 - Poslednji krug u Monci

	1989 - Sabirni centar comme Simeon

	1989 - Vreme èuda

	1990 - Sex - partijski neprijatelj br. 1 comme Gvozden

	1991 - Mala comme svestenik

	1992 - Crni bombarder comme Bogdan Markovi‘

	1993 - Kazi zasto me ostavi

	1993 - Tri karte za Holivud

	1995 - Podzemlje - underground comme Deda

	1995 - Ubistvo s predumisljajem comme Stavra Arandelovi‘

	1995 - Urnebesna tragedija comme 'mladozenja'

	1997 - Balkanska pravila comme Sajdzija

	1998 - Baril de poudre comme Viktor, Aleksov otac

	1998 - Rane comme komsija

	1999 - Belo odelo comme pop

	1999 - U ime oca i sina

La biographie: Roden je u Beogradu 11. VII 1934. godine. Apsolvirao je glumu na Akademiji za pozorisnu umetnost u Beogradu. Ve‘ kao student krajem pedesetih godina dobija angazman u Jugoslovenskom dramskom pozoristu; od 1962. je èlan Ateljea 212, u kome je do danas odigrao vise od 50 uloga. Svoju neiscrpnu energiju usredsredio je na postupno i strpljivo izgradivanje duboko promisljenog glumaèkog izraza bez suvisne mimike i gesta, koji kulminira maestralnim ostvarenjima izmanipuliranih liènosti D. Kovaèevi‘a BALKANSKI SPIJUN (za istu ulogu Ilije Èvorovi‘a u istoimenom filmu samog Kovaèevi‘a i B. Nikoli‘a iz 1984. godine dobio je Zlatnu arenu u Puli) i KLAUSTROFOBIÈNA KOMEDIJA, kao i poslovode Sladeka u AUDIJENCIJI V. Havela, koja mu donosi priznanja i izvan zemlje. Rad na filmu otpoèeo je glavnom ulogom u IZDAJNIKU (1964) K. Rakonjac; za ulogu milicionara-zatvorskog èuvara u ZAZIDANIMA (1969) istog reditelja nagraden je je u Puli Srebrnom arenom. Glavne i ve‘e sporedne uloge tumaèio je u filmovima DELIJE (1968) M. Popovi‘a, ULOGA MOJE PORODICE U SVETSKOJ REVOLUCIJI (1971) B. Èengi‘a, BUBASINTER (1971) M. Jeli‘a, PEGAVA DEVOJKA (1973) M. Izdirovi‘a, TESTAMENT (1975) M. Radivojevi‘a, ÈUVAR PLAZE U ZIMSKOM PERIODU (1976), PAS KOJI JE VOLEO VOZOVE (1977), POSEBAN TRETMAN (1980) i VARLJIVO LETO 68 (1984) G. Paskaljevi‘a, te KO TO TAMO PEVA (1980), MARATONCI TRÈE POÈASNI KRUG (1982) i KAKO SAM SISTAMTSKI UNISTEN OD IDIOTA (1983) S.Sijana. Glumio je Staljina u francuskoj televizijskoj seriji JALTA (1984) prema scenariju J. Ellesnsteina. Igrao je u brojnim doma‘im televizijskim dramama i televizijskim serijama; osobitu popularnost donela mu je uloga Bubuleje u DIPLOMCIMA. Godine 1972. dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda (PLAY STRINDBERG F. Durrenmatta).