Filmska banka

  Ružica Sokić

  Gluma u filmovima:

1965 - Gorki deo reke
1966 - Vreme ljubavi
1967 - Bokseri idu u raj
1967 - Kad budem mrtav i beo
1967 - Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT
1968 - Ima ljubavi, nema ljubavi
1969 - Cross Country
1969 - Ljubav i poneka psovka
1969 - Sedmina
1972 - Tragovi crne devojke
1973 - Žuta
1974 - Užička Republika
kao Mira
1975 - Hitler iz našeg sokaka
1975 - Poznajete li Pavla Pleša
1976 - Čuvar plaže u zimskom periodu
1977 - Hajdučka vremena
1977 - Leptirov oblak
1978 - Nije nego
kao 'kondukterka' (prof. geografije)
1979 - Pakleni otok
1980 - Avanture Borivoja Šurdilovića
1982 - Savamala
kao Keva
1982 - Tesna koža
1984 - Vojnici
kao vlasnik stana
1985 - Ada
1986 - Druga Žikina dinastija
1986 - Majstor i šampita
1987 - Oktoberfest
kao Duletova majka
1987 - Tesna koža 2
1987 - Već viđeno
1988 - Jednog lepog dana
1988 - Šta radiš večeras
1988 - Tesna koža 3
1991 - Original falsifikata
1991 - Tesna koža 4
1992 - Tango argentino
kao rođaka
1993 - Pun mesec nad Beogradom
1994 - Seobe
1995 - Tamna je noć
2001 - Normalni ljudi
2001 - Sve je za ljude

Biografija:
Rođena je u Beogradu 14. XII 1934.godine. Kao devojčica učestvuje u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda, a godine 1958. diplomira glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kraće vreme je članica Savremenog pozorišta, ubrzo prelazi u Atelje 212, gde će brojnim ulogama ( prvenstveno savremenog i domaćeg repertoara ) otkriti i potvrditi dar " rođene glumice ". Već prvim ulogama nameće ne samo svojevrsni stil komike već i opredeljenje za milje jednoga "marginalnog sveta" s kojim uverljiva saoseća, što joj donosi veliku popularnost kod publike. Glumila je u oko 40 filmova; već za prvu ulogu (GORKI DEO REKE, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu KAD BUDEM MRTAV I BEO (Ž. Pavlovića, 1967) i prostodušne uličarke u filmu ŽUTA (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagrađena zlatnom arenom. Zapažena jei na televiziji ( igrala je i u istimenom komadu G. Mihića u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u UŽIČKOJ REPUBLICI (Ž. Mitrović, 1974), za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (npr. komedije B.Crnčevića i A. Popovića, televizijske serije CEO ŽIVOT ZA GODINU DANA, RAĐAJE RADNOG NARODA, ZANATI, SAMCI i dr.). Za svoje filmski i pozorišni rad dobila je brojne nagrade i priznanja (npr. na Sterijinom pozorju).